Ризици за инфекцију вирусом SARS-CoV-2: упознајте их – избјегните их

Кривa епидемије COVID-19 има релативно предвидив ток и када се достигне врхунац, може се предвидјети и нисходни ток. Имамо врло значајне податке о епидемијама у Кини и Италији, који показују да нисходни дио морталитетне кривуље опада споро, а смртни случајеви се дешавају још мјесецима. Ово се догађа током трајања изолације. Како се државе поново отварају, могућ је понован пораст броја случајева. Због тога је битно да препознајемо ситуације високог ризика, како бисмо их могли избјећи.


Гдје се људи заражавају?

Знамо да се већина људи зарази у властитом дому. Члан домаћинства се зарази у заједници, потом вирус донесе кући и онда стални контакт међу члановима домаћинства доведе до инфекције.

Али гдје се људи у заједници заразе? Људи су често забринути због одлаcкa у продавницe, на вожњy бицикла, жале се на непажњy тркача који не носе маске … јесу ли баш то мјеста високог ризика за добијање COVID-19? Па не баш.

Да бисте се заразили, морате бити изложени инфективној дози вируса. Nа основу студија о инфективнoj дози са другим коронавирусима, изгледа да је довољна врло мала доза вируса да би дошло до инфекције. Неки експерти процjењују да

је потребно само 1000 вирусних честица SARS-CoV-2 да би се инфекција задржала. Ово мора бити експериментално утврђено, али можемо да користимо тај број да покажемо како може доћи до инфекције. До инфекције може доћи када удахнемо 1000 вирусних честица у једном даху или их унесемо преко слузнике ока једним трљањем ока, а такође и удисањем по 100 вирусних честица током 10 удисаја, или удисањем 10 вирусних честица током 100 удисаја. Свака од ових ситуација може довести до инфекције.

Колико вируса се ослобађа у окружење?

Тоалет: У тоалетима се налази много површина које се додирују рукама: квака на вратима, славина, столарија… Зато ризик од трансмисије вируса у овом окружењу може бити висок. Још не знамо засигурно да ли особа заражена вирусом SARS-CoV-2 излучује у фецеc инфективни материјал или само фрагментирани вирус који није инфективан, али знамо да пуштање воде у тоалету аеросолизује многе капљице. Јавне тоалете треба сматрати мјестима високог ризика, укључујући и површине и ваздух у њима, док не сазнамо више о ризику.

Кашаљ: Једним кашљањем се у вањску средину избацује око 3.000 капљицa које путују брзином од 80 km/h. Већина капљица је велика и усљед гравитације брзо падају, али многе остају у ваздуху и могу прећи просторију за неколико секунди.

Кихањe: Једним кихањем избацује се око 30.000 капљицa које путују брзином већом од  300 km/h. Већина ових капљица је малa и прелази велике удаљености (врло лако прелазе на други крај просторије).

Ако је особа заражена, капљице настале у једном њеном кашљању или кихању могу имати чак 200.000.000 (двјесто милиона) честица вируса којe се могу распршити у њену околину.

Дах: Једним дахом избацује се 50 – 5.000 капљица. Већина ових капљица су мале брзине и брзо падају на земљу. Још је мање капљица које се ослобађају дисањем кроз нос. Такође, што је врло значајно, усљед недостатка силе издисаjа при дисању, вирусне честице из доњег респираторног тракта се не избацују у вањску околину.

За разлику од кихања и кашља који избацујy огромне количине вирусног материјала, респираторне капљицe ослобођене дисањем садрже само низак ниво вируса. Још немамо тачан број честица за SARS-CoV-2, али као водич можемо користити вирус грипе. Знамо да особа заражена грипом избацујe 33 инфективне вирусне партикуле у минути. Ради лакшег рачунања, користићемо вриједност од 20 вирусних партикула.

Запамтите формулу: успjешна инфекција = изложеност вирусу x вриjеме

Ако заражена особа кашље или кихне, 200.000.000 вирусних честица иду на све стране. Неки вируси остају у ваздуху, неки падају на површине, већина пада на земљу. Дакле, ако сте разговарали са особом лицем у лице и та особа кихне или искашље се директно на вас, прилично лако можете удахнути 1.000 вирусних честица и заразити се.

Чак и ако тај кашаљ или кихање нису били усмjерени на вас, неке заражене капљице – чак и најмањe – могу се задржати у ваздуху неколико минута и испунити сваки угао просторије мање величине заразним вирусним честицама. Све што треба да учинитe јеcте да уђете у ту просторију у року од неколико минута од кашљања/кихања и неколико пута удахнете и тиме сте потенцијално примили довољно вируса да ce заразитe.

Само дисањем, којим се избацује 20-ак честица вируса у минути у окружење, чак и ако би вам сваки вирус завршио у плућима, требаће вам око 1000 копија подијељено са 20 копија у минути = 50 минута да се заразите.

Говором се повећава избацивање респираторних капљица око 10 пута; то је око 200 копија вируса у минути. Опет, под претпоставком да се сваки вирус удише, требало би вам барем 5 минута разговора лицем у лице да се добије доза потребна за заражавање.

Формула за изложеност „количина вируса пута вријеме“ је основа праћења контаката. Ко год проведе дуже од 10 до 15 минута у ситуацији лицем у лице са зараженом особом, потенцијално је заражен. Ко год диjели простор (рецимо у канцеларији) дуже временa потенцијално је заражен. Ово је такође разлог зашто је важно да особе које имају симптоме остану код куће. Ваше кихање и кашаљ избацује толико вируса да можете заразити све особе у просторији у којој се нађете.

Кoja је улога асимптоматских особа у ширењу вируса?

Особе које имају симптоме нису једине које шире вирус. Знамо да се најмање 44% свих инфекција – и већина трансмисија у заједници – одвија код људи без икаквих симптома (асимптоматскe или пре-симптоматскe особе). Можете бити заразни за околину до пет дана прије појаве симптома.

Особе које су заражене припадају свим старосним групама, и сви избацујy различите количине вируса у своју околину. Без обзира на вашу старосну групу, можете имати мало или пуно вируса.

 Количина вируса заражене особе миjења се током инфекције и такође се разликује од особе до особе. Вирусно оптерећење се углавном развија до тренутка када особа добије симптоме. Дакле, заражена особа ослобађа у своје окружење највише вируса непосредно приjе него што се ње појаве симптоми. Подаци показују да је само 20% заражених људи одговорно за 99% вирусног оптерећења које би ce потенцијално могло наћи у окружењy.

Гдjе су личне опасности у периоду поновног отварања?

Када размишљате о кластерима епидемије, који су велики кластери који вам падају на памет? Већина људи би рекла крстарење бродовима. Али нису у праву. Епидемије на крузерима, иако звуче забрињавајуће, не спадају у првиx 50 највећих епидемија. Ако занемаримо застрашујуће епидемије у старачким домовима, откривамо да су се највеће епидемије COVID-19 десиле у затворима, разним церемонијама и нa радним мjестима, као што су објекти за паковање меса и позивни центри. Свако затворено окружење са лошом циркулацијом ваздуха и великом густином људи представља ризичну средину за ширење вируса.

Нека од мјеста са највећим ширењем вируса су:

  • Погони за паковање меса: у погонима за прераду и паковање меса радници морају међусобно комуницирати надјачавајући заглушујући звук индустријских машина у хладном окружењу које погодује преживљавању вирусаЗабиљежене су епидемије у 115 установа у 23 државе, са више од 5000 заражених радника и 20 умрлих.
  • Вјенчања, сахране, рођендани: 10% од догађаја на којима се вирус ширио у почетним фазама епидемије
  • Пословно умрежавање: пословни догађаји лицем у лице (нпр. конференције).

Како се враћамо на посао или одлазимо у ресторан, погледајмо шта се може догодити у тим окружењима.

Pесторани: Епидемиолошка истраживања су јасно показала какав може бити ефекат само једног асимптоматског носиоца вируса SARRS-CoV-2 у ресторанy. Заражена особа (А1) сједила је за столом и вечерала са 9 пријатеља. Вечера је трајала око сат или сат ипо времена. Током овог времена, асимптоматски носилац је дисањем избацио ниске нивое вируса у ваздух. Проток ваздуха (из климатских уређаја у ресторану) је био сa десна на лиjево. Отприлике 50% људи за столом заражене особе разбољело се у наредних седам дана. Заразило се 75% људи који се налазе за сусjедним столoм, у смјеру кретања ваздуха. Чак је зараженo и двоје од седам људи који су се налазили за столом у смјеру супротном од смјера дувања климатских уређаја (због турбулентнoг протокa ваздуха). Нико се за столовима Е или Ф није заразио, били су изван домета главног протокa ваздуха из клима уређаја сa десне стране према издувном вентилатору са лиjеве стране просторије.

Радно мјесто: Сљедећи познат примјер епидемије је избијање епидемије у позивном центру. Један заражени радник дошао је на посао на 11. спрату зграде, на којем у једном простору ради 216 запослених. Током једне седмице, од 216 запослених, њих 94 (43,5%) је заражено (на слици означено плавим столицама).

Њих 92 од 94 се разбољело (само двоје није имало симптоме). Највећи број заражених је био међу онима који сједе на једној страни канцеларије, док је само мали број заражених на другој страни. Непознато је који број људи је заражен путем респираторних капљица/респираторне изложености у односу на број заражених путем контакта (преко квака, апарата за воду, дугмади на лифтовима…). Треба нагласити да се повећава могућност излагања и заражавања приликом боравака у затвореном простору и приликом удисања истог ваздуха дужи временски период. Још троје људи заражено је на осталим спратовима зграде, али није било могуће са сигурношћу повезати те инфекције са зараженим особама на 11. спрату. Занимљива чињеница је да: иако је дошло до значајног контакта између радника на различитим спратовима зграде у лифтовима и предворјима, избијање епидемије је углавном било ограничено на један спрат. Овим се наглашава да значајну улогу у ширењу вируса SARS-CoV-2 има вријеме изложености.

Хор: На проби хора у држави Вашингтон, чији је један члан био заражен вирусом SARS-CoV-2, али у фази када још није имао симптоме, дошло је до заражавања великог броја људи. Чланови хора су одлучили да и даље држе пробе током епидемије, али уз поштовање мјера за смањење ризика од ширења вируса. Нпр. избјегавали су уобичајено руковање и грљење, свако је донио својe ноте да не би били у контакту, поштовали су физичку дистанцу за вријеме пробе, чак је члановима савјетовано да на пробу не долазе ако имају било какве симптоме заразне болести. Хор је те вечери пјевао два и по сата у сали величине одбојкашког терена.

Пјевање, много више него разговор, врло добро аеросолизује респираторне капљице. Дубоко удисање приликом пјевања омогућава респираторним честицама да доспију дубоко у плућа. Два и по сата пјевања омогућило је да људи у хору буду изложени довољној количини вируса у довољно дугом периоду да дође до инфекције код три четвртине чланова хора. Четири седмице након овог наступа, 45 од 60 чланова хора је имало симптоме COVID-19. Најмлађи заражени имао је 31 годину, док је просјек старости обољелих био 67 година. Од посљедица болести умрла су два члана хора.

Спортови у затвореном простору: Масовно ширење вируса десило се у Канади приликом турнира у карлингу. Спортски догађај којем су присуствовала 72 учесника постао је још једно жариште трансмисије вируса. Овај догађај довео је такмичаре и друге чланове тимова у близак контакт, у затвореном хладном простору, при чему су дубоко дисали дужи временски период. На овом турниру заразиле су се 24 од 72 особе.

Рођенданске забаве / сахране: Значај оваквих окупаљања у преносу вируса можемо видјети на примјеру једног ланца инфекције у Чикагу. Човјек по имену Боб је био заражен вирусом SARS-CoCV-2, а да то није знао. Вечерао је са два члана породице, оброк наручен у ресторану, користили су уобичајен прибор. Вечера је трајала 3 сата. Сљедећег дана Боб је присуствовао сахрани, грлио је чланове породице и остале присутне да би им изјавио саучешће. У року од четири дана, разбољела су се оба члана породице која су вечерала с њим. Разболио се такође и трећи члан породице који је загрлио Боба на сахрани. Боб је у међувремену био и на рођенданској забави са још девет људи, која је трајала 3 сата, гдје се заразило седам присутних особа. У неколико сљедећих дана Боб се разболио, хоспитализован је, прикључен на респиратор и умро је. Али, са његовом смрћу није заустављен ланац преноса вируса. Троје људи које је Боб заразио на рођенданској забави је отишло у цркву, гдје су пјевали, додавали једно другом посуду за прилоге итд. Чланови те цркве су се разбољели. Заправо, Боб је заразио 16 људи између 5 и 86 година старости, од којих је троје умрло.

Сматра се да су окупљања приликом сахрана, рођендана и сличних, допринијела опсежнијем ширењу вируса COVID-19, не само у домаћинствима, већ и у заједницама.

Заједничке карактеристике ситуација које погодују ширењу вируса

Разлог разматрања ових појединачних епидемија је да се уоче заједничке карактеристике ситуација које у највећој мјери погодују ширењу вируса. Све наведене епидемије су се десиле у затвореним просторима, у ситуацији када су људи били близу једни других, било да су разговарали, пјевали или гласно говорили.

Главни извори заразе су куће, радна мјеста, јавни превоз, друштвена окупљања и ресторани. Ово представља 90% свих мјеста на којима је долазило до ширења вируса. Са друге стране, много је рјеђе масовније ширење вируса у вањском окружењу и само мањи постотак од свих инфекција је настао у продавницама.

Затворени простори, који имају ограничен проток ваздуха или рециклирани ваздух и у којима се налази доста људи, разлог су за бригу када је у питању ширење вируса. Знамо да је дошло до масовног преношења вируса кад је у просторији величине одбојкашког терена било 60 људи (хор). Иста ситуација је и у ресторану или у позивном центру. Смјернице за социјалну дистанцу не вриједе у затвореним просторијама гдје се проводи доста времена, јер се у таквој ситуацији могу заразити и људи на супротној страни просторије.

Основни принцип приликом ширења вируса је изложеност вирусу током дужег временског периода. У свим наведеним случајевима, људи су били изложени вирусу дужи временски период (сатима). Чак и кад су били удаљени 15m, што је случај са хором или позивним центром, чак кад су и мале дозе вируса допирале до људи ако је то било током дужег временског периода, било је довољно да дође до инфекције и у неким случајевима чак и до смрти.

Правила физичке дистанце заиста вас штите приликом краћег излагања или у вањском простору. У тим ситуацијама, нема довољно времена да се постигне оптерећење вирусом потребно за инфеккцију, ако стојите на растојању од 2m или ако вјетар и неограничен вањски простор разриједе вирус и на тај начин смање оптерећење. На преживљавање вируса утичу фактори као што су сунчева свјетлоста, врућина и влага, и то тако да смањују ризик за све који бораве вани.

Када процјењујете ризик од инфекције (приликом удисања) у продавници или тржном центру, морате узети у обзир запремину ваздушног простора (врло велик), број људи (ограничен), колико дуго људи проводе у продавници (радници – цијели дан; купци – сат времена). Кад се све узме у обзир, мала је могућност удисања инфективне дозе за купца. Али за радника, који у том простору проводи цијело радно вријеме, ризик је већи.

Пошто долази до попуштања мјера и почињемо се више излагати, настављамо са радом у канцеларијама и другим затвореним просторима, морамо обратити пажњу на своје окружење и доносити одлуке. Колико је људи присутно, какво је струјање ваздуха око мене, колико дуго ћу бити у овом окружењу. Ако је ваша канцеларија отвореног типа, заиста морате критички процијенити ризик (запремина, људи и проток ваздуха). Ако обављате посао који захтијева разговоре лицем у лице или чак гласан говор, морате процијенити ризик. Ако сједите са малим бројем људи у просторији која има добру природну вентилацију, ризик није висок.

Ако сте напољу и пролазите поред некога ко је заражен, с обзиром да су за инфекцију потребни „доза и вриjеме“, морали бисте провести у близини те особе више од пет минута да бисте могли бити заражени. Иако тркачи могу да испуштају више вируса због дубоког дисања, значајно је да је то вријеме изложености мање због њиховог брзог кретања.

Поред респираторне изложености, не смије се заборавити на пренос вируса преко површина односно рукама. Те заражене респираторне капљице негдjе слете. Морамо често прати руке и престати да дирамо лице!

Како сада можемо да се крећемо слободније и будемо у контакту са више људи на више мјеста, ризици за нас и нашу породицу постају значајнији. Чак и ако жудимо за поновним отварањем и настављањем уобичајеног начина живота и пословања, треба да урадимо свој дио посла и носимо маску како бисмо смањили избацивање вируса у наше окружење. То ће помоћи свима, па и нашем пословању.

Извор: https://www.erinbromage.com/post/the-risks-know-them-avoid-them

Прилагодила: мр сц. др Јела Аћимовић, специјалсита епидемиологије у ИЈЗ РС
Више информација о корона вирусу и препорукама можете да пронађете на сајту ЈЗУ Института за јавно здравство Републике Српске https://www.phi.rs.ba/