Tue, March 19, 2024

Међународна сарадња

Одјељење за обуку, међународну сарадњу и информисање  врши послове који се односе на израду закона, подзаконских аката и планске документације из дјелокруга рада; проводи послове везане за обуку, међународну сарадњу, пројекте; припрема стручне информације; остварује сарадњу са научним и другим установама у вези са организовањем обуке  структура цивилне заштите; предлаже приоритете присуства домаћим и међународним семинарима из области цивилне заштите; врши и друге послове из дјелокруга свога рада.

Завршени пројекти

Године 2013. Влада Јапана је Министарству безбједности БиХ додијелила грант у износу од 17.740.000 JPY, а 2014. године 54.600.000 JPY. Намјена средстава је била набавка метеоролошке опреме и опреме за заштиту од временских непогода чији су крајњи корисници институције ентитета и Брчко Дистрикта БиХ које су надлежне за област заштите и спасавања/цивилне заштите. Због проблема са кориштењем наведених грантова на јапанској страни, накнадно је од стране донатора донесена одлука да се наведена два гранта споје у један, те да се из цјелокупног износа изврши набавка потребне/тражене опреме. Агенти компаније JICS (агенти Владе Јапана за реализацију наведених грантова) су предложили промјену намјене средстава, односно да се за додијељени износ гранта изврши набавка интервентних теренских возила Nissan X-trail. Набавка и испорука два возила Nissan X-trail за Републичку управу цивилне заштите је реализована средином 2019. године. Вриједност два возила Nissan X-trail са медицинском опремом износи 264.603,34 КМ.

Пројекат је покренут 2014. године, укупне вриједности 2,5 милиона Евра, од чега 1 милион Евра за опремање и 1,5 милион Евра за обучавање. Пројектом је дефинисан укупни циљ смањена рањивост на природне и цивилизацијске катастрофе на свим нивоима у Босни и Херцеговини и специфични циљ побољшани капацитети цивилне заштите за пружање хитног одговора на природне и цивилизацијск катастрофе поштујући најбоље регионалне и европске праксе. Резултати пројекта су: Резултат 1. Надлежне институције у БиХ су развиле капацитете потребне за постизање ефективног чланства у Механизму цивилне заштите Европске уније; Резултат 2. Органи и интервентни тимови цивилне заштите су у стању ефикасно одговорити у случају велике ванредне ситуације у БиХ; и Резултат 3. У сектору цивилне заштите у БиХ кроз интегрисану процјену ризика и планирање спремности успостављен приступ смањењу ризика од катастрофа (DRR). Имплементатор пројекта је Делегација Европске уније у БиХ, а крајњи корисници су Сектор за заштиту и спашавање Министарства безбједности БиХ, Републичка управа цивилне заштите, други републички органи управе, јединице локалне самоуправе Републике Српске, грађани, удружења, професионалне и друге организације Републике Српске, Федерална управа цивилне заштите Федерације БиХ, кантоналне управе цивилне заштите и општинске/градске службе цивилне заштите у Федерацији БиХ и Одјељење за јавну безбједност Брчко Дистрикта БиХ. У оквиру пројекта, Републичка управа цивилне заштите је, као институција Владе Републике Српске надлежна за заштиту и спасавање, кандидовала опремање и обучавање тима за урбано трагање и спасавање (Urban Search And Rescue) – USAR тим, у складу са међународним INSARAG смјерницама. У септембру 2018. године је затворен тендер за набавку опреме, а реализација се очекује до краја ове или почетком идуће године. Републичка управа цивилне заштите је по овом пројекту добила дио тражене опреме возила, дронове и сл.

Вриједност шест возила износи 228.951,50 КМ, једне приколице 34.774,66 КМ, а за осталу опрему још увијек није стигла документација са исказаним цијенама.

Почетком 2014. године DG ECHO је, на темељу закључака са Међународне донаторске конференције за БиХ и Србију након поплава 2014. године, објавила покретање Програма за превенцију, спремност и одговор на поплаве у државама Западног Балкана и Турској – IPA FLOODS. Главна уговорна страна је DG ECHO Европске уније, имплементирајући конзорцијум чине Одјељење за цивилну заштиту Италије (DPC), Истраживачка фондација CIMA, Државна управа Републике Хрвстске за заштиту и спашавање (DUZS), Федерална агенција за технички помоћ Њемачке (THW), Управа Републике Словеније за цивилну заштиту и помоћ у несрећама (ACPDR), Агенција за цивилне непредвиђене ситуације Шведске (Swedish Civil Contingencies Agency – MSB) и Studiare Sviluppo Srl, а партнери на проијекту (корисници) су Албанија, БиХ, БЈР Македонија, Косово , Црна Гора, Србија и Турска. Програм настоји ојачати капацитете за управљање ризиком од поплава на нивоу држава, регије и Европске уније. Активности Програма су груписане у два лота – Лот 1 вриједности 1.998.386,14 € и Лот 2 вриједности 3.759.538,78 €. Републичка управа цивилне заштите је кроз Лот 2 пројекта формирала, дакле опремила и обучила, тим пумпи великог капацитета – High Capacity Pumping (HCP) који, заједно са идентичним тимовима формираним у Црној Гори и Србији, представља мултинационални HCP тим који задовољава стандарде Европске уније у смислу модула цивилне заштите Европске уније, што и јесте циљ Лота 2 IPA FLOODS пројекта. Пројекат је приведен крају – испоручена је опрема за тим пумпи великог капацитета вриједности око 180.000 €, проведена је завршна теренска вјежба „Вараждин 2017“ и спроводе се завршне инструкције за рад са специфичном опремом за чланове НСР тима Републичке управе цивилне заштите.

У току 2018. године, НСР тим је учествовао у два догађаја обучавања: 1. Обука High Capacity Pumping Training, Пасау, Њемачка, у периоду 24-29.09.2018. године, и 2. Обука и командно-штабма вјежба за вође НСР тимова и замјенике вођа НСР тимова, Сплит, Хрватска, у периоду 22-26.10.2018. године.

Вриједност комплетне опреме која је донирана у оквиру овог пројекта износи 125.430,58 КМ.

UNDP је током 2017. године од Владе Италије обезбиједио средства за пројекат под називом Међусобно повезивање управљања ризицима од катастрофа (Interlinking Disaster Risks Management). Тачна вриједност пројекта нам није позната. Период имплементације: 01.01-31.12.2018. године, са продужењем до фебруара 2019. године. Пројекат се имплементира кроз реализацију три компоненте: 1. процјена капацитета за заштиту и спасавање у БиХ и израда мапе пута за побољшање стања, 2. пружање помоћи и подршке ентитетским управама приликом израде закона и подзаконских аката на начин да ангажује и финансира спољне сараднике, консултанте и сл, према исказаним потребама управа, а све у циљу да кључна питања у оба ентитета буду ријешена на сличан или исти начин и да буду у складу са правним рјешењима у Европској унији, 3. унапређење управљања ризиком од катастрофа на локалном нивоу кроз процјењивање ризика и имплементацију стратешких акција смањења ризика од катастрофа. У оквиру компоненте 1 је извршен инвентар и процјена капацитета заштите и спасавања нивоа локалних заједница и Републике, а међународни експерти су извршили њихову процјену и поређење са модулима цивилне заштите Европсе уније, те су, на темељу унакрсне процјене у односу на три репрезентативна хазарда за сваку локалну заједницу, дали препоруку у виду мапе пута за унапређење опремљености и обучености, а све у циљу приближавања Босне и Херцеговине чланству у Механизму цивилне заштите Европске уније. По завршетку процеса процјене, УНДП је произвео два извјештаја – један општи који садржи јавно доступне податке за цијелу БиХ и који ће крајем 2018. године бити презентован јавности, и други детаљни извјештај, који садржи све детаљне анализе, процјене и препоруке, који није јавни документ и који је појединачно произведен за сваку административну јединицу у Босни и Херцеговини. Након јавне промоције општег извјештаја очекује се да УНДП контактирају заинтересовани међународни донатори који би својим финансијским средствима помогли Босни и Херцеговини да унаприједи стање опремљености и обучености. У оквиру компоненте 2, УНДП је ангажовао међународног стручњака који је извршио анализу важећег Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, са измјенама и допунама наведеног закона, и дао своје препоруке везано за унапређење важећих законских рјешења. Анализу и препоруке међуанродног стручњака РУЦЗ је добила у другој половини 2018. године, када је радна верзија новог Закона о заштити и спасавању у Републици Српској већ била у завршној фази израде. Ипак, увидом у анализу је уочено да су нова законска рјешења до којих је дошла радна група РУЦЗ на истом фону као и препоруке међународног стручњака. Поред овога, путем УНДП-а је ангажован и домаћи правни стручњак који је учествовао у ради радне групе РУЦЗ за израду новог Закона. У оквиру компоненте 3 УНДП је раније покренуту активност инсталирања софтвера DRAS спровео у дјело у општинама Зворник и Лакташи у Републици Српској те су наведеним локалним заједницама задовољене раније исказане потребе (град Зворник је добио возило за потребe заштите и спасавања, а у општини Лакташи је извршено уређење корита ријеке).

Пројекат, укупне вриједности 130.000,00 €, је покренут у другој половини 2018. године, а финансира се из буџета хуманитарне помоћи Чешке Републике у износу од 100.000,00 € и 30.000,00 € суфинансирање пројектом обухваћених локалних заједница. Период имплементације је јули 2018-јули 2019. године. Циљ пројекта је унапређење локалних планова интервенције приликом катастрофа, подизање свијести становника путем израде приручника и брошура, те едукација начелника и штабова за ванредне ситуације локалних заједница. Предвиђени резултати/акивности обухватају: 1. шире кориштење система за анализу ризика од катастрофа (DRAS) за локалне процјене ризика, 2. ажурирање планова заштите и спасавања и израда приручника за учестале типове катастрофа, 3. израда и реализација обука за управљање катастрофама за начелнике и штабове за ванредне ситуације у локалним заједницама, и 4. спровођење вјежбе симулације катастрофе. Републичка управа цивилне заштите се није сложила са концептом израде приручника, већ је тражила да се у Републици Српској врши израда брошура за грађане, али овај захтјев није подржан од стране донатора. Републичка управа цивилне заштите није учествовала у вјежби симулације катастрофе.

Пројекат, укупне вриједности 130.000,00 €, је покренут у другој половини 2018. године, а финансира се из буџета хуманитарне помоћи Чешке Републике у износу од 100.000,00 € и 30.000,00 € суфинансирање пројектом обухваћених локалних заједница. Период имплементације је јули 2018-јули 2019. године. Циљ пројекта је унапређење локалних планова интервенције приликом катастрофа, подизање свијести становника путем израде приручника и брошура, те едукација начелника и штабова за ванредне ситуације локалних заједница. Предвиђени резултати/акивности обухватају: 1. шире кориштење система за анализу ризика од катастрофа (DRAS) за локалне процјене ризика, 2. ажурирање планова заштите и спасавања и израда приручника за учестале типове катастрофа, 3. израда и реализација обука за управљање катастрофама за начелнике и штабове за ванредне ситуације у локалним заједницама, и 4. спровођење вјежбе симулације катастрофе. Републичка управа цивилне заштите се није сложила са концептом израде приручника, већ је тражила да се у Републици Српској врши израда брошура за грађане, али овај захтјев није подржан од стране донатора. Републичка управа цивилне заштите није учествовала у вјежби симулације катастрофе.

УНДП пројекат „Слив ријеке Врбас“ је спроведен у 9 јединица локалне самоуправе у сливу ријеке Врбас. Укључене општине су: Србац, Лакташи, Бања Лука, Челинац, Котор Варош, Језеро, Мркоњић Град, Купрес и Шипово. Формиране су општинске радне групе за израду Плана заштите од поплава, обављен је рад са консултантима на изради планова те је имплементиран План на подизању јавне свијести од поплава. Израђени су кратки леци са водичима за поступање у поплавама. Одржана је вјежба свих јединица локалне самоуправе обухваћених планирањем како би се планска документација и провјерила. Инсталирани су набављени радио-релејни уређаји чиме је цијелокупна територија Подручног одјељења Републичке управе цивилне заштите Бања Лука, тј. 21 локална заједница, покривена ВХФ радио мрежом, што је веома значајно за систем комуникација РУЦЗ и функционисање система ООиУ. У јединицама локалне самоуправе инсталирани су системи за рано упозоравање о надолазећој опасности од поплава као системи сирена за узбуњивање.

Дана 21.03.2016. године у Сарајеву је потписан уговор између Швајцарске Конфедерације-Амбасаде Швајцарске у БиХ и Републичке управе цивилне заштите везано за давање доприноса пројекту „Оснивање базе података волонтера за цивилну заштиту“. Вриједност пројекта износи 20.000 КМ. Период импелемнтације пројекта је Амандманом 1 наведеног уговора продужен до 28.02.2017. године. Републичка управа цивилне заштите је провела све активности предвиђене уговором, односно извршила је набавку роба и услуга што за крајњи циљ има успостављање функционалне базе података о волонтерима за потребе цивилне заштите у Републици Српској. Извршена је набавка роба, односно хардвера, и то укупно 8 десктоп рачунара, од чега 4 са процесорском јединицом, монитором, тастатуром и мишем, а 4 са само процесорским јединицма (остали дијелови рачунара су набављени по другом пројекту, али како су били неискориштени употријебили су се за потребу овог пројекта), 6 мултифункционалних уређаја (принтер/скенер/копир) и 1 лап-топ рачунара. Укупна вриједност набављеног хардвера износи 11.227,32 КМ. Извршена је и набавка софтвера и то апликације-базе података и њено инсталирање на сервер који је Републичка управа цивилне заштите имала на располагању, тако да набавка сервера по овом пројекту није извршена. Укупна вриједност овог дијела износи 2.983,50 КМ. Поред наведеног, извршена је и медијска промоција пројекта, у шта спадају сљедеће активности: објављивање јавног позива за добровољну пријаву лица у базу волонтера, штампање брошура и летака. Укупна вриједност овог дијела износи 1.251,90 КМ. Дакле, укупно је потрошено 15.462,72 КМ. У периоду до закључења пројекта, Републичка управа цивилне заштите је завршила све преостале активности везано за испоруку и инсталацију хардвера и софтвера за Call центар укупне вриједности 4.065,00 КМ. Тиме је износ укупно утрошених финансијских средстава по предметном пројекту достигао цифру од 19.527,72 КМ. До 28.02.2017. године је, поред наведених активности набавке (у складу са Законом о јавним набавкама БиХ), извршено и објављивање јавног позива и штампање и дистрибуција брошура и летака. Захваљујући наведеним активностима, у базу волонтера се пријавило укупно 58 волонтера. Ипак, ово није коначан ни тачан број, с обзиром да се волонтери пријављују у своје матичне општине, а општине Републичкој управи цивилне заштите извјештаје о свеукупним активностима, па тако и активностима регистрације волонтера, достављају крајем године, у оквиру достављања информација о годишњим активностима за потребе израде годишњег извјешатај о раду. Важно је напоменути да је у јуну 2016. године делегација из БиХ, од чега 2 особе из Републичке управе цивилне заштите, боравила у Њемачкој у судијској посјети THW организацији (организација цивилне заштите Њемачке), стекавши при томе увид и у начин на који њемачка цивилна заштита ангажује волонтере, а рјешења из овог домена која су презентована приликом предметне студијске посјете ће бити примијењена и у пракси ангажовања волонтера у ванредним ситуацијама у Републици Српској. Трошкови ове посјете су покривени из Програма Европске комисије Exchange of Experts. Захваљујући имплементацији предметног пројекта, Републичка управа цивилне заштите је успјела материјално и технички ојачати структуру цивилне заштите, што позитивно утиче на укупну ефикасност Републичке управе цивилне заштите. Опремањем компјутерском опремом подручних одјељења Републичке управе цивилне заштите остварена је боља оперативност и увезаност организационих јединица Републичке управе цивилне заштите. Важнији дио позитивног ефекта овог пројекта је чињеница да су, путем промотивних активности, Републичка управа цивилне заштите и Швајцарска Конфедерација постале препознатљиве као партнери у области заштите и спасавања / цивилне заштите. Захваљујући томе, поред појединаца који су се добровољно пријавили у базу волонтера, Републичка управа има намјеру у наредном периоду проширити дијапазон свог дјеловања у овом смислу, те успоставити нову и оснажити постојећу сарадњу са организацијама чије се активности базирају на волонтеризму, као што су Црвени крст Републике Српске, Савез волонтера Републике Српске, итд. У свему томе, значајно мјесто и улогу ће заузимати и Швајцарска Конфедерација као поуздан партнер Републичке управе цивилне заштите.

Пројекат је финансирала ЕУ (РУЦЗ је актом МУП-а Црне Горе дана 16.08.2013. године обавјештена да је индикативни износ доступних бесповратних средстава 3.150.000,00 €, од чега 1.530.000,00 € за БиХ и 1.620.000,00 € за Црну Гору), водећи апликант је био FORS Montenegro, а учесници су били Директорат за ванредне ситуације Црне Горе, Министарство безбједности БиХ, Републичка управа цивилне заштите, Федерална управа цивилне заштите и ИНЗА- институт за заштиту од пожара из Сарајева. Пограничне општине из Републике Српске које су укључене у пројекат су: Чајниче, Фоча, Гацко, Билећа и Град Требиње. Пројекат је почео у јануару 2015. године. Општи циљ пројекта: унапређење система заштите и спасавања са циљем смањења ризика од катастрофа са посебним акцентом на пожаре отвореног простора. Реализоване активности у 2015. години: Реализована обука за припаднике ватрогасних јединица 5 општина из Републике Српске (Гацко, Билећа, Фоча, Чајниче и Град Требиње), као и 5 општина из Црне Горе. Обука је спроведена у Колашину, Црна Гора, а обуци присуствовао и представник Републичке управе цивилне заштите. Реализована је и узвратна обука у Требињу за све наведене учеснике, гдје су представници Републичке управе цивилне заштите и Федералне управе цивилне заштите заједнички радили на изради сценарија и имплементацији вјежбе, у којој је било више од 50 учесника. Реализоване су обуке у ватрогасним јединицама и службама цивилне заштите свих општина учесница, гдје су активности увијек пропраћене записницима, фотографијама, потписима и свим неопходним што је пројекат захтјевао. Реализоване активности у 2016. години: У Граду Мостару организована обука за запослене на пословима заштите и спасавања на тему DRR смањење ризика од катастрофа и стицање звања експерта, обуци је присуствовало 10 учесника из Републике Српске и 10 учесника из Федерације БиХ. Обавеза учесника који су стекли звање експерта је била да пренесу знања припадницима општинских служби цивилне заштите, а општински службеници након едукације су преносили знања и држали предавања у средњим школама своје локалне заједнице. Дана 13. октобра у Никшићу, Црна Гора, поводом обиљежавања Међународног дана смањења ризика од катастрофа одржан је квиз знања средњошколаца из Црне Горе и БиХ. Из Републике Српске учествовале су двије средње школе из Гацка и Фоче. Реализоване активности у 2017.години: Израда плаката-билборда „Контролиши ватру – спријечи пожар“ за сваку локалну заједницу учесницу у овом пројекту. Процедуре сарадње и међусобне помоћи у области прекограничне сарадње између општина из Црне Горе и Босне и Херцеговине у области заштите од пожара и ватрогаства. Дана 27.08.2017. године у Требињу је извршена примопредаја по 18 комплета личне заштитне ватрогасне опреме за све ватрогасне јединице учеснице у овом пројекту, а тендерску процедуру је спровело Министарство безбједности БиХ. Примопредајом опреме су све активности по овом Пројекту завршене.

У оквиру овог пројекта, који је финансирао Центар изврсности, а који је основала Европска комисија, извршено је формирање (у оквиру регионалне јединице), дјеломично опремање и обука јединица за РХБ заштиту. Урађене су Стандардне оперативне процедуре, којима су уређена питања начина ангажовања и употребе јединице, а у 2017. години извршена је набавка опреме за јединицу укупне вриједности 53.419,48 €. У ову јединицу укључено је 10 ватрогасаца Ватрогасне бригаде Бања Лука. У мају мјесецу 2017. године одржан је тренинг тренера у оквиру поменутог пројекта (тренинг је завршио вођа РХБ тима и представник ЈЗУ Институт за јавно здравство). У септембру мјесецу одржана је вјежба у Живиницама гдје је поменути тим учествовао са опремом коју су добили кроз пројекат. Ова вјежба је претходила НАТО вјежби такође релизованој у септембру (поменуте вјежбе су се искористиле за обуку тима како би се уједно смањили трошкови у пројекту, односно како би се на овај начин уштеђена финансијска средства преусмјерила на неке друге ставке). У мјесецу децембру одржана је командно-штабна вјежба за учеснике пројекта, а резултати вјежбе ући ће у завршну евалуацију вјежбе и извјештај Европској комисији о успјешности пројекта П-44. Опрема која је стигла по овом пројекту обухвата уређаје за филтрирање и прочишћавање воде, комплет тестова за имуноанализу, персонални детектор радијације, сет за узорковање и документовање, ручни монитор за радијацију, идентификационе траке за ph ниво, комплет за обиљежавање опасних зона, заштитна опрема и слично. Пројекат се завршио Регионалном теренском вјежбом и завршном евалуацијом пројекта, почетком 2018. године.

Пројекти у току


“Управљање ванредним ситуацијама у сливу ријеке Саве” (Water Contingency Management in the Sava River Basin)-WACOM“

Пројект је кофинансиран из фондова Еуропске Уније (EDRF, IPA).

Подлога пројекта

Kључни изазов WACOM пројекта je недостатак координисаног одговора на ванредне ситуације код случајног загађења и поплава прекограничних водотока у сливу ријеке Саве. Таква ситуација је пријетња за људе, животну средину и сво коришћење воде у сливу. То би требало ријешити побољшаним прекограничним капацитетом за суочавање. WАСОМ ће омогућити развој механизама реаговања, ондје гдје су неке компоненте већ имплементиране, тј. постоји систем предвиђања поплава за слив ријеке Саве, док компонента одговора још увијек недостаје.

Транснационална, као и међусекторска интеракција између служби за управљање водама и управама цивилне заштите такође је утврђена као нужност. Они ће имати помоћ путем побољшаног оквира оперативног одговора и алата за брзо реаговање. То ће се имплементирати пројектом WАСОМ, што ће довести до координисаних мјера одговора и побољшане интероперабилности свих укључених институција.

Процесом усклађивања дефинисаће се детаљни поступци сарадње и развити оперативни алат. Он ће бити испитан и провјерен пилот акцијама а коначно, припремиће се и стратегија имплементације. На тај начин ће се поставити платформа за побољшану сарадњу, која ће бити усклађена с другим споразумима и ЕУ поступцима – тј. механизмом ЕУ за цивилну заштиту. Пројект ће се базирати на већ усвојеним протоколима, надограђујући их иновативним пакетом алата који помаже сарадњу и заједничку информисаност о стању те ће на тај начин побољшати припремљеност и имплементацију мјера прекограничног одговора, што ће се провјеравати интерактивним учењем и пилот акцијама, а у завршној фази пројекта, то ће се предложити у стратегији имплементације.

Главни циљ пројекта

Главни циљ пројекта је смањење еколошких ризика повезаних са случајним загађењем и поплавама, посебно оних с потенцијалним прекограничним утицајем, побољшана сарадња кључних актера и заједнички развијен заједнички оперативни систем за активирање протокола управљања акцидентима у сливу ријеке Саве. Осим смањења ризика, пројект ће донијети и укупну побољшану транснационалну сарадњу на сливу ријеке Саве која захтијева посебну пажњу, развијајући побољшане везе међу људима, институцијама и земљама. То ће резултирати значајном оптимизацијом примијењених ресурса. Слив ријеке Саве примјер је великог слива којег дијели неколико земаља. Уз сарадњу на тако важном питању као што је случајно загађење и механизам реаговања на поплаве, пројект ће пружити демонстративни модел за друге ријечне сливове који припадају сливу ријеке Дунав, али и шире. Циљеви пројекта чврсто се темеље на постојећој ситуацији у области прекограничне сарадње у вези с механизмима реаговања у случају случајних загађења и поплава у сливу ријеке Саве, дефинисаним билатералним протоколима о сарадњи између тијела цивилне заштите. Протоколи нису рађени посебно за катастрофе и још не дефинишу посебне поступке. Поред билатералних протокола, Савска комисија има и протоколе који се односе на управљање несрећама у сливу ријеке Саве (о заштити од поплава – 2015., о спрјечавању загађења воде услијед пловидбе – 2017. и о управљању ванредним ситуацијама – 2020.). Они су повезани с оперативним системима који су већ у функцији (Сава GIS, Сава HIS, Савски систем за предвиђање и упозоравање на поплаве), чинећи платформу за пројект. Пројект WАCОМ пружиће промјену с билатералних и мултилатералних протокола на оперативни систем, активирајући те протоколе, чинећи их ефикасним, усредсређујући се на динамичку информисаност о стању коју дијеле све заинтересоване стране, развијену у транснационалном и међуинституционалном окружењу пројекта WАСОМ.

Главни резултат пројекта

Главни резултат WАСОМ пројекта су смањени ризици изазвани случајним загађењем и поплавама транснационалних димензија јачањем транснационалне и међусекторске сарадње међу институцијама, посебно владиним институцијама (одговорним за управљање водама и поплавама те цивилну заштиту) које управљају степеном приправности и реакцијом на поплаве и случајно загађење. Недавне поплаве (2014.) у сливу ријеке Саве и случајно загађење на ријеци Спречи (2018.) доказали су велику потребу за ефикасним одговором, што је подржано прекограничним протоколима које је израдила Савска комисија. Да би се постигао очекивани резултат, протоколи захтијевају и израду детаљних споразума, планова, алата и стратегије имплементације, што све доводи до побољшаног, ефикаснијег и продуктивнијег одговора у случају природних (поплава) и катастрофа изазваних људским дјеловањем (случајно загађење). Побољшани капацитет за суочавање често је занемарена компонента у укупном смањењу ризика који увијек наглашава опасност и рањивост.

То ће довести до:

  • Побољшане припремљености и управљања одговорима (капацитет за суочавање) свих укључених Заинтересованих страна током инцидената са загађењем и поплавама с побољшаном дефиницијом улога и задацима за реакцију.
  • Изградње капацитета и транснационалног дијалога заинтересованих страна који дефинишу заједничко оперативно окружење свих заинтересованих страна.
  • Развоја интегративних алата који омогућују већу ефикасност, а тиме и продуктивнију транснационалну спремност и одговор у случају катастрофа везаних уз воде, посебно заједничку информисаност о ситуацији.
  • Попуњавања уочене празнине између два стуба институција за поплаве и за одговор на случајно загађење – сложеност транснационалног одговора на истом ријечном сливу додатна је сложеност – сарадња између институција за управљање водама и институција за управљање катастрофама (нпр. цивилна заштита) намеће још један изазов, којим ће се бавити пројект.
Партнери пројекта:
  • Универзитет у Љубљани (SI), водећи партнер
  • Дирекција Републике Словеније за воде,  Хидроелектрарне на доњој Сави (SI)
  • Хрватске воде, Министарство мора, промета и инфраструктуре (HR)
  • Савска комисија (међународни)
  • Асоцијација за управљање ризицима АЗУР, Републичка управа цивилне заштите Републике Српске (BA)
  • Институт за водопривреду ”Јарослав Черни” (RS)
 Придружени стратешки партнери:
  • Хрватски државни хидрометеоролошки завод (HR)
  • ICPDR (међународни)
  • Агенција за водно подручје ријеке Саве, Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске, Јавна установа Воде Српске, Лука Брчко (BA)
  • ЈВП Србијаводе, Републички хидрометеоролошки завод Србије, Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду , Републичка дирекција за воде (RS), Јавна установа Лучка управа Славонски Брод (HR)

Трајањејули 2020 – децембар 2022.

Трошкови1.570.581,00 EUR

Више информација досупно је на DTPFacebook и Twitter

„PROFOUND (Procedures of Rescue Organizations in Flood Operations Unified in the Danube Region)“ пројекат

Пројекат PROFOUND (Обједињене процедуре спасилачких организација у операцијама од поплава у Дунавском региону), има за циљ да унаприједи сарадњу између невладиних капацитета за реаговање на поплаве у Дунавском региону са успостављањем и примјеном заједничког оквира за обуку и распоређивање у синергији са Механизмом цивилне заштите ЕУ (UCPM).

Главни резултат је велика међународна теренска вјежба одговора на поплаве, која ће се детаљно испланирати, укључујући обуку и припрему детаља.

Циљеви пројекта су:

  • Идентификовати капацитете, недостатке и добре праксе јединица за спашавање на води и добровољних ватрогасних друштава;
  • Развити процедуре јединица за спашавање на води и добровољних ватрогасних јединица у складу са смјерницама за стандардне оперативне процедуре ЕУ, како би се уклопиле у међународни/регионални/прекогранични одговор;
  • Израдити одрживи програм обуке за јединице за спашавање на води и добровољне ватрогасне јединице и обучити их како би имали заједнички терен за кориштење у случају поплава;
  • Развити волонтерске јединице како би се уклопиле у систем координације ако је Механизам цивилне заштите ЕУ активиран као одговорна или као организација домаћин.
  • Изградња основе ефективног HNS-a кроз обуке оперативног нивоа за примање међународне подршке кроз Механизам цивилне заштите ЕУ;
  • Обједињене операције поплава у Дунавском региону.

Више о пројекту на линку.

Број партнера: 4 (+ вањски партнери који ће бити укључени у вјежбу)

Буџет пројекта: 631.953,77 EUR

Трајање пројекта: јануар 2020. – јун 2022.

Лидер пројекта: Budapest Firefighter Association (Hungary)

Контакт: kingaperge@gmail.om

Финансирано: DG ECHO Exercise Call

Главни циљ пројекта је побољшати прилагођавање климатским промјенама, развити циљано одговорне за први одговор у земљама Западног Балкана са одрживим програмом приправности. Заснован је на резултатима првог пројекта ПРЕП-Р, који је завршен 2021. године. Због климатских промјена се дешавају поплаве, шумски пожари, и остале катастрофе. Припрему на одбрану од ових дешавања ће помоћи овај пројекат. Пројекат се састоји из „Е-Learning“ обуке и практичне обуке. Користећи резултате претходног пројекта, програм обуке приправности ће се имплементирати у додатним земљама, као што су Албанија и Црна Гора, такође ће се поновити учешће од стране Србије и Републике Српске, Босне и Херцеговине. Програм обуке је првенствено за одговорне за први одговор у наведеним земљама, нудећи низ активности приправности. Почиње се испуњавањем е-леарнинг модула, наставља се програмом обуке тренера за одабране учеснике и завршава се локалним тренинзима, гдје нови тренери обучавају своје колеге задужене за први одговор. Програм приправности фокусира се на ризике повезане с климатским промјенама и има за циљ побољшање спремности особа које прве реагују у хитним случајевима које они изазову. Укључује изненадне поплаве, пожаре у природи, екстремне олује.

Носиоци пројекта EUSDR PA5

Планирани временски оквир пројекта: фебруар 2022. – јануар 2023.

Трошкови пројекта (ЕУР) 100.000 ЕУР

Републичка управа цивилне заштите Републике Српске је од децембра 2021. године, члан радне групе DMWG EUSDR PA5, на позив предсједавајућег EUSDR PA5 DMWG, Министарство вањских послова и трговине, Мађарска. Механизам цивилне заштите ЕУ и нова Одлука (ЕУ) 2019/420, Вијећа Европског парламента од 13. марта 2019. (о измјени Одлуке бр. 1313/2013/ЕУ о Механизам цивилне заштите ЕУ), укључује значај превенције и управљања одговора на катастрофе на регионалном нивоу, истичући да њихови капацитети одговора морају бити на одговарајући начин укључени у активности координације и распоређивања. Требало би минимизирати преклапања и подстицати компактибилност. „Овакви органи могу играти важну превентивну улогу и они ће такође, први реаговати након катастрофе, заједно са својим капацитетима волонтера. Због тога је потреба за сталном сарадњом на локалном, регионалном и прекограничном нивоу са намјером да се успостави заједнички систем узбуњивања са брзом интервенција прије мобилизације ресцЕУ -а, као и редовне кампање информисања јавности о почетним мјерама одговора.“ Због тога су потребна регионална рјешења, посебно за еколошки ризик и учешће волонтера невладиних организација и институција.

Циљеви

Проширење сарадње и заједничких напора земаља у дунавском региону представља могућност постизања заједничког разумијевања и развоја стандарда у вези са управљањем ризицима по животну средину. Развојне препоруке за укључивање цивилног друштва, ватрогасних и спасилачких сервиса укључивањем у управљање катастрофама би подстакло станадардизовање активности одговора.

Радна група за управљање катастрофама (DMWG) је формирана ради концентрације на реаговање у хитним случајевима и елементе приправности управљања еколошким ризицима који су у оквиру EUSDR PA5. Према редослиједу DMWG циљеви су:

  • Обезбједити платформу за сарадњу између важних стејкхолдера из 14 земаља дунавске регије у области управљања ризиком;
  • Сарађивати са међународном комисијом за заштиту Дунава у свим активностима које садрже управљање водама да би се постигла добра синергија остварио допринос њиховом раду са одговора на катастрофе;
  • Подршка Механизаму цивилне заштите EU (DG ECHO) у прекограничној сарадњи и на регионалном нивоу управљања катастрофама уз укључивање власти и (волонтерских) невладиних организација;
  • Покретање дискусија и активности које садрже елементе одговора у погледу спремности и одговора на катастрофе у управљању еколошким ризицима;
  • Рад на развоју препорука за волонтерске организације укључене у одговор на катастрофе у региону;
  • Подржати ову иницијативу на политичком нивоу развијањем „Минималних стандарда за организације цивилне заштите и ватрогасно -спасилачке службе укључене у међународне или прекограничне реакције на катастрофе у дунавском региону“;
  • Идентификовати постојеће праксе и процедуре да би се минимизирали дупликати;
  • Организовати и финансирати DMWG састанke, минимум једном годишње.

 

Повезаност са акционим планом PA5

Четири су главна циља ПА5: 5.4. „Да се ојача оперативна сарадња између органа одговорних за хитне реакције у дунавским земљама и да се унаприједи компактибилност расположиве имовине“. Предложене су нове активности које је усвојио управни одбор, а које укључују још детаљније мјере у погледу аспекта одговора на катастрофе управљања еколошким ризиком:

Акција 3 (EUSDR PA5). Јачање превенције за катастрофе и одговор између владиних и невладиних организација.

3.1. Подршка заједничким активностима (на примјер регионалне вјежбе, заједнички тренинзи, размјена знања – know-how, стандардизација капацитета) за припремљеност учесника за одговор на катастрофе (стручњаци и волонтери, на оперативном, тактичком и стратешком нивоу);

3.2. Хармонизација тренинга и грађење капацитета јединица цивилне заштите (заснованих на механизму цивилне заштите EУ) ради побољшања кординације, компактибилности, процедура и самосталности;

3.3. Подршка смањивању ризика од катастрофа на регионалном и локалном нивоу, подизање свијести јавности;

3.4. Подршка иновација и технологије јачању одговора на катастрофе (ВР, дрон, ИТ рјешења, мапирање).

Осим тога, PA5 управни одбор, је одлучио да створи нове циљеве (званичним именом „таргети“), а то су:

Подршка процјени ризика од катастрофа у дунавском региону, охрабривајући акције за промоцију активности одговора на катастрофе, приправности и одговора у складу с Механизмом цивилне заштите EУ.

Циљне групе

Стручне и волонтерске цивилне заштите, ватрогасци и спасилачки сервиси: кључни учесници одговора на катастрофу; одговорност у подручју посебног спашавања у случају хитних случајева већих размјера; учествовати у прекограничним интервенцијама или пружати подршку другим земљама у региону својим капацитетима; укључивање ових организација често не мора нужно покренути Механизам; важно је разликовати каријерне и волонтерске учеснике у односу на професионалне волонтере.

Планиране активности

Прикупљање пракси и најбоље праксе од чланова који учествују у радној групи DM с посебним освртом на умрежавање, планирање, обуку, мобилизацију и координацију;

Прикупити и сумирати систем за одговор на катастрофе дунавских земаља по реду, како би добили јасну слику о различитим координацијама власти структуре и разумјели учешће невладиних организација у одговору на катастрофе;

Подржати активности умрежавања у подручју управљања катастрофама;

Дефинисати захтјеве капацитета према овим организацијама како би побољшали њихову компактибилност, у складу са Акцијом 3. EUSDR PA5;

Израда dефиниција појмова специфичних за одређену област као основе за заједничко разумијевање међу кључним актерима ослањајући се на тренутно доступне рјечнике (нпр као општи рјечник CTIF -а и Приручник о шумским пожарима итд.);

Израда плана обуке ослањајући се на горњу тачку, у циљу постизања боље припремљеност за управљање ризицима;

Сарадња са међународним организацијама и програмима идентификација синергије са њиховим активностима, иницијативама и смјерницама, као што је CTIF Дунавски одбор, DG ECHO (Механизам Уније за цивилну заштиту), UNDDR, UN OCHA, IFRC;

Допринос CTIF -овом приједлогу за осигурање услуга јавне сигурности;

Креирање стандардизованих мјера за капацитете, обуке и процедуре;

Идентификовање иновативних рјешења за подршку припремљености и одговора активности организација цивилне заштите и ватрогасно -спасилачких служби као методе е -учења, VR рјешења и MobilApp алати;

Координација, генерисање и омогућавање пројектних идеја на међународном и националном нивоу;

Саопштавање резултата и размјена знања.

Више информација можете погледати на линку.

За 2019. годину је у оквиру пројекта IPA 2014 „Подршка цивилној заштити у БиХ“ била предвиђена набавка услуга (обука). Из разлога интерне организације и функционисања Европске уније, умјесто наставка овог пројекта покренут је нови пројекат „Европска унија за бољу цивилну заштиту у БиХ – Изградња капацитета и припрема БиХ за Механизам цивилне заштите ЕУ“. Укупна вриједност пројекта је 1.498.800,00 € и у износу од 100% га сноси Европска комисија. Трајање пројекта је 24 мјесеца (01.03.2019-01.03.2021. године). Главна уговорна страна у пројекту је Европска унија коју представља Европска комисија, координатор пројекта је МУП Републике Хрватске – Равнатељство цивилне заштите (раније Државна управа за заштиту и спашавање Републике Хрватске), а коапликант је Асоцијација за управљање кризама „АЗУР“ из БиХ. Укупни циљ: Смањење рањивости и повећање отпорности на природне и цивилизацијске катастрофе на свим нивоима у БиХ. Специфични циљеви: Побољшање капацитета цивилне заштите за хитну превенцију, спремност и одговор на природне и цивилизацијске катастрофе уз поштовање најбољих европских пракси. Очекивани резултати: 1. Надлежне институције БиХ су развиле капацитете који су неопходни да би БиХ постала земља учесница у Механизму цивилне заштите ЕУ (УЦПМ); 2. Органи цивилне заштите, као и интервентни и спасилачки тимови су у стању ефикасно скупа одговорити на догађај велике катастрофе у БиХ; 3. Приступ смањење ризика од катастрофа кроз интегрисано процјењивање ризика и планирање спремности успостављен у цијелом сектору цивилне заштите у БиХ; 4. Обезбјеђена видљивост пројекта; 5. Обезбјеђен добар квалитет извјештавања о пројекту. Кључне компоненте: 1. Развој капацитета цивилне заштите, са подкомпонентама: 1.1. Подршка имплементацији Протокола о сарадњи и успостављање контакт тачке за сарадњу са УЦПМ, 1.2. Давање информација и обуке о ЕУ законодавству о цивилној заштити и имплементирајућим правилима, 1.3. Технички савјет о успостављању Центра за координацију хитног одгоовра (ЕРЦЦ) и успостављању комуникационих веза са ЕРЦЦ-ом, 1.4. Подршка повезивању релевантних БиХ власти са ЕУ мониторинг алатима и системима раног упозоравања, 1.5. Изградња капацитета за ефикасно учешће земље у УЦПМ активностима; 2. Обука за интервентне и спасилачке тимове, са подкомпонентама: 2.1. Дизајнирање и имплементација обука за интервентне и спасилачке тимове, 2.2. Обезбјеђење обуке о сигурности и безбједности за руковање опремом коју користе интервентни и спасилачки тимови, 2.3. Организовање и спровођење симулационих теренских вјежби; 3. Приступ смањење ризика од катастрофа, са подкомпонентама: 3.1. Израда и ажурирање планских докумената за заштиту и спасавање, 3.2. Подршка развоју планова противпожарне заштите за општине у складу са најбољим ЕУ праксама; 4. Видљивост пројекта, са подкомпонентама: 4.1. Развој пројекте web странице, 4.2. Припрема, организација и спровођење почетног састанка, завршног догађаја, конференција и других догађаја видљивости; 5. Управљање пројектом и извјештавање, са подкомпонентама: 5.1 Управљање пројектом и координација, 5.2. Извјештавање о пројекту. крајњи корисници пројекта су државне и ентитетске власти из области цивилне заштите и локалне заједнице у БиХ, рањиве категорије друштва.

Године 2014. Републичка управа цивилне заштите је упозната са радним документом „Регионални IPA програм 2015 о процјени ризика и мапирању“ и на захтјев тада ресорног Министарства унутрашњих послова, дала је своје мишљење. Резултат свега је пројекат под називом IPA DRAM – Disaster Risk Assessment and Mapping који је покренут у децембру 2016. године. Главна уговорна страна је DG ECHO Европске уније, имплементирајући конзорцијум чине Агенција за цивилне непредвиђене ситуације Шведске (Swedish Civil Contingencies Agency – MSB) као координатор, Одјељење за цивилну заштиту Италије (DPC), Управа Републике Словеније за цивилну заштиту и помоћ у несрећама (ACPDR), Државна управа Републике Хрвстске за заштиту и спашавање (DUZS) и Истраживачка фондација CIMA, а партнери на проијекту (корисници) су Албанија, БиХ, БЈР Македонија, Косово , Црна Гора, Србија и Турска.

Укупни буџет пројекта износи 2.999.250 €, а састоји се од три компоненте: 1) Подаци о губицима у катастрофама; 2) Процјена ризика; и 3) Мапирање ризика и Електронски регионални атлас ризика. Укупни циљ, односно сврха, пројекта је Побољшати ефикасне, обухватне и ка Европској унији оријентисане националне системе за прикупљање података о губицима у катастрофама, процјену и мапирање ризика и њихово усклађивање и интегрисање у Механизам цивилне заштите Европске уније, док су резултати пројекта: Резултат 1. Даље равијени и побољшани национални системи за прикупљање података о губицима у катастрофама на темељу ЕУ смјерница и добрих пракси; модалитети за регионалну размјену података и везе са европским или глобалним базама података о губицима у катастрофама успостављени; Резултат 2. Даље развијене и побољшане националне процјене ризика у складу са ЕУ смјерницама и добрим праксама, посебно укључујући идентификацију ризика са прекограничним и регионалним аспектима. Урађене националне процјене ризика треба да поставе темеље за побољшање планирања националног управљања ризицима и процјену капацитета управљања ризицима. Резултат 3. Даље развијено и побољшано национално и регионално мапирање ризика, те успостављен Електронски регионални атлас ризика (ERRA). Проведба пројекта је замишљена у три фазе: Почетна фаза – кључни период програма за успостављање партнерстава са партнерима програма и кроз ово обезбјеђење вишеактерске и вишеагенцијске укључености од самог почетка. Предстудија, скупа са мисијама утврђивања чињеничног стања, представља стање ствари у државама партнерима и недостатке који су идентификовани. У току ове фазе лоцирани су ресурси како би се осигурало да су родне и околишне перспективе укључене и да ће и даље бити укључене у све активности, те да је успостављен и развијен оквир за мониторинг и евалуацију. Фаза развоја – представља важну и партиципативну фазу у којој ће препоруке бити операционализоване у планове дјеловања специфичне за сваку државу учесницу понаособ и у којој ће државе партнери бити увелико укључене. У току ове фазе ће бити развијене инструменталне електронске платформе и системи као што је ERRA, online платформе за управљање знањем и web страница пројекта. Фаза имплементације – подразумијева провођење планираних активности као што су радионице и савјетодавне мисије за јачање знања и вјештина у државама партнерима. Такође ће бити развијене и инсталиране неопходне електронске платформе. Партнерске агенције ће бити подржане да сакупе и процијене податке које је неопходно унијети у националне платформе, стратегије и извјештаје за смањење ризика од катастрофа. У току имплементације програма, проводиће се и додатне активности ради јачања регионалне перспективе (нпр. размјена експерата, догађаји размјене знања) и држава чланица ЕУ (нпр. посјете ЕУ радним групама као што су оне за процјену података о губицима и ризика, студијска посјета МСБу, итд). Фаза консолидације – обухвата прикупљање и размјену (те стављање на располагање и изван обима програма) резултата програма између држава партнера и са релевантним ЕУ-, регионалним и међународним организацијама, кроз online платформу и web страницу, али и кроз специфичне сесије о наученим лекцијама на завршној регионалној радионици и завршној конференцији. Као пут напријед, биће ревидирани по државама специфични планови дјеловања а регионална радионица ће бити успостављена на темељу дискусионих докумената, инпута из држава партнера и специфичних радионица о прегледу ризика у региону и регионалне мапе пута. Пројекат се трeнутно налази у фази имплементације.

У јануару 2017. године, UNDP у БиХ је представио своје тренутне активности и оно што се намјерава и жели урадити у наредном периоду. Том приликом је представњен софтвер под називом Систем за анализу ризика од катастрофа DRAS (Disaster Risk Analysis System) који представља помоћни алат, а никако основу за израду процјене угрожености локалних заједница од поплаве и клизишта. Софтвер је компатибилан са сваким сценаријем и сваком методологијом за процјену ризика. Поред основне намјене – да помогне локалним заједницама да идентификују угрожена подручја, објекте и становништво, по категоријама, софтвер има за циљ и испуњење обавезе коју Босна и Херцеговина има по Директиви ЕУ о поплавама, а то је да се до краја 2021. године изврши комплетно мапирање подручја угрожених поплавама. Софтвер користи провјерене званичне податке којим располажу надлежне институције у БиХ (агенције за воде, геолошки заводи и сл.) и податке пописа становништва из 2013. године. У првој тестној фази, у софвер су унесени подаци за градове Добој и Тузла.

У 2017. години су обезбјеђена средства да се софтвер прошири на још пет локалних заједница у Босни и Херцеговини, па је предложено да то буду Брчко Дистрикт БиХ и Зворник и Лакташи у Републици Српској и двије локалне заједнице у ФБиХ.

UNDP DRAS софтвер имплементира у јединицама локалне самоуправе у Републици Српској и Федерацији БиХ кроз своје разне пројекте, тако да се ова активност не може везати за само један пројекат, те је ширење софтвера приказано кроз информације о појединачним пројектима.

Након поплава 2014. године, Влада Републике Српске је дана 02.07.2014. године донијела Одлуку о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој по Хитном пројекту опоравка од поплава. На основу наведене Одлуке, те Споразума о финансирању Хитног пројекта опоравка од поплава закљученог дана 04.08.2014. године између Међународне асоцијације за развој и Републике Српске, Влада Републике Српске је дана 14.05.2015. године донијела Одлуку о алокацији кредитних средстава Свјетске банке – Међународне асоцијације за развој по Хитном опоравку од поплава којом је извршена алокација средстава по компонентама и по надлежним институцијама. Имплементација Компоненте 1 пројекта је дефинитивно завршена крајем 2016. године, а кроз имплементацију Компоненте 3Б се спроводе активности набавке опреме за потребе унапређења спремности заштите и спасавања у Републици Српској (набавка багера, водених баријера, итд).

Вриједност набављене опреме по годинама износи:

  1. год чамци, приколице за чамце, комби и средства везе укупно 571.226,00 КМ (МУП РС 220.589,00 КМ и РУЦЗ 791.815,00 КМ)
  2. год теретна возила 461.827,00 КМ
  3. год теренска возила и приколице 398.537,10 КМ

У периоду од 22-24.02.2017. године у Загребу је одржана презентација пројекта „Напредна регионална координација у несрећама – NICS“. Презентацији су присуствовали представници Републичке управе цивилне заштите, Министарства безбједности БиХ, Федералне управе цивилне заштите ФБиХ, Одјељења за јавну безбједност Брчко Дистрикта БиХ, Државне управе за заштиту и спашавање Републике Хрватске, НАТО програма Наука за мир и безбједност, Одјељења за домовинску безбједност САД-а и Масачусетс института за технологију – Линколн лабораторија. Идентична презентација је раније одржана у Црној Гори, а истој су присуствовали представници БЈР Македоније и Црне Горе. Управо су представници Линколн института присутнима представили командни систем за инциденте сљедеће генерације – NICS, што је софтверска платформа која олакшава праћење и координацију одговора вишеструких агенција за заштиту и спасавање на инцидент већег или мањег обима. Апликација се користи на фиксним и мобилним електронским уређајима и, једноставно речено, представља електронску радну карту одговора на несрећу, захваљујући којој је могуће пратити дешавања на терену у реалном времену, бити упознат са тренутним стањем несреће, ангажованим људским и материјално-техничким средствима, извршити брзу процјену потреба и евентуалног даљњег развоја ситуације. Оригинално је наведени алат развијен у сарадњи између Линколн лабораторије, Одјељења за домовинску безбједност и Федералног центра за истраживање и развој САД-а у циљу олакшаног управљања одговором на инцидент у којем учествује више агенција. Наведени софтверски алат је Босни и Херцеговини понуђен током 2014. године, када су руководиоци управа цивилне заштите у БиХ начелно изразили интерес да се укључе у предметни пројекат, који је предвиђен да траје 4 године. Пројекат је званично започео у новембру 2016. године у сједишту НАТО у Бриселу, на састанку којем су присуствовали представници свих горе наведених држава-учесница у пројекту и Републике Србије која није оригинално обухваћена пројектом, али је изразила жељу да се истом прикључи, што се тренутно разматра. У току презентације у Загребу су присутни разговарали о могућим начинима употребе и прилагођавања презентованог софтвера условима у Босни и Херцеговини, при чему се мисли како на легислативни оквир, тако и на географске и друге специфичности БиХ. У склопу презентације је уприличена и кратка обука за рад на NICS систему, како би присутни стекли практичан увид у основне функције овог алата. У периоду од фебруара до септембра 2017. године особе из наведених институција из БиХ и САД су периодично размјењивали информације ради пилагођавања софвера потребама БиХ, а исти процес је провођен и у другим државама-учесницама у пројекту. Поред кориштења NICS софтвера у наведеним активностима, у току 2018. године је одржано неколико радионица везано за рад са NICS системом, од којих и радионица Тренинг тренера која је организована у Бостону, САД, у марту ове године. NICS софтвер је кориштен и у току НАТО мултинационалне вјежбе заштите и спасавања „Србија 2018“.

Њемачка хуманитарна хришћанска организација World Vision је у оквиру наставка претходног пројекта „Сигурне школе за сигурно дјетињство“ припремила и реализовала пројекат „Техничка подршка основним и средњим школама у изради Процјене угрожености и Плана заштите и спасавања“. Пројекат је реализован уз стручну подршку експерта Републичке управе цивилне заштите Републике Српске, а пројектом су обухваћене по једна основна школа у Бања Луци, Челинцу, Зворнику и Палама, те једна средња школа на Палама. У оквиру пројекта, одржане су двије радионице у свакој школи на којима је реализована обука наставног и другог запосленог особља, као и представника кључних субјеката од значаја за заштиту и спасавање са подручја локалних заједница на којима се школе налазе. Тема обуке је била процјена ризика у васпитно-образовним установама и израда планских докумената, укључујући и план евакуације.

Експерт Републичке управе цивилне заштите Републике Српске је у сарадњи са школским управама израдио Процјену ризика и планове заштите и спасавања, План евакуације и Смјернице за припрему и реализацију вјежбе евакуације у школама. Плански документи су урађени према „Методологији за израду Плана заштите и спасавања у васпитно-образовним установама у Републици Српској са Смјерницама о поступању у случају опасности“, коју је израдила Републичка управа цивилне заштите Републике Српске у партнерству са Министарством просвјете и културе Републике Српске, а уз подршку организације World Vision.

Остало је да се до краја септембра или почетком октобра 2019. године реализују вјежбе евакуације у школама обухваћеним пројектом.

Планирани пројекти